Iz organizacije NALED ukazuju da brojni od tih nameta nisu opravdani, te predlažu njihovu reformu i uvođenje jedinstvene baze podataka neporeskih dažbina. Preporučuju i da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih dažbina preko portala eUprava ili portala ePlati.
Samo na republičkom nivou imamo 1.200 neporeskih nameta, ali postoje i lokalne i pokrajinske takse, ističe direktor odeljenja Naleda za konkurentnosti i investicije Dušan Vasiljević.
Vasiljević napominje i da nisu sve takse i naknade opravdane, ali i da nisu ni korektno obračunate, već da zapravo predstavljaju parafiskalne namete. S druge strane, ukazuje na to da ima i onih naknada koje su previsoke.
Privrednici se najviše žale na firmarine, ali i na druge namete, rekao je Vasiljević za RTS. Podseća da NALED već duže vreme zagovara uvođenje jedinstvene baze podataka neporeskih dažbina koje plaćaju privrednici i građani, ocenjući da bi to bilo korisno i za privredu, i za građane, i za državu.
Više od decenije privrednici u Srbiji se zalažu da se reši problem s velikim brojem neporeskih nameta, među kojima često ima skrivenih poreza. Na nedavnom okruglom stolu u okviru mreže CORE Partnerstvo, čiji je cilj razmena iskustava i dobrih praksi zemalja Zapadnog Balkana, ukazano je na rešenja koja se u tom pogledu primenjuju u regionu. Crna Gora ima bazu nameta koja je napravljena na inicijativu međunarodnih institucija, a koja sadrži podatke o 1.800 državnih i lokalnih neporeskih dažbina. Takav sistem postoji i u Republici Srpskoj, entitetu Bosne i Hercegovine, koji već više od pet godina takođe ima registar neporeskih nameta.